Архиве

Десет највећих заштићених области на Земљи

Владе појединих земаља улажу велика средства како би се заштитиле одређене области и на тај начин сачувале њихове природне и културне вредности. На свету постоји више од 160.000 места под заштитом, која покривају 10 одсто површине планете.

Ово су највеће међу њима.

1. Североисточни гренландски национални парк

(површина: 927.000 км2)

Будући да обухвата читав север Гренланда, ово је и највећи национални парк на свету, а о томе колико је пространство у питању говори и податак да је његова површина већа од 163 од укупно 194 земље колико их постоји на целом свету. Овај национални парк насељавају поларни медведи, моржеви, артктичке лисице, снежне сове и многе друге врсте од којих су неке и угрожене. Овај национални парк је створен 1974, с тим што је у међувремену прошириван, а 1977. је проглашен за међународни резерват биосфере.

2. Чагос парк морског и подводног света

(површина: 545.000 км2)

Територија највећег морског парка на свету…

View original post 840 more words

Advertisements

Занимљивости

• Рециклажом само једне пластичне боце сачува се онолико енергије колико једна сијалица од 60W потроши за 6 сати непрекидног рада.
• Скоро 88% енергије се уштеди када се пластика прави од употребљене пластике него када се прави од природних сировина нафте и гаса.
• Приближно 60% ђубрета може да се рециклира.
• Рециклажом половине светске производње папира сачувало би се 800 000 квадратних метара шума.
• Највећи проценат рециклаже у свету има Јапан, где се рециклира 95% секундарних сировина, док европски просек у тој области износи 55%.
• Највећи увозник ПЕТ амбалаже је Кина, чији призводи, од пластичних играчака до гардеробе, углавном су направљени од секундарних сировина.
• Просечна четворочлана породица баци 40 kg пластике годишње.
• 16 % новца утрошеног за куповину различитих проивода одлази на амбалажу која у највећем броју случајева однах по куповини бива бачена у смеће.
• Пре 20. Века најрециклиранији материјал биле су животињске кости. Коришћене су за израду лепка, дугмића, папира, желатина у производњи хране…
• У Србији се годишње утроши 55 000 тона ПЕТ амбалаже, односно 1 210 000 000 ПЕТ боца.